Svet poznatih
Poznati sa poznatima

Petar Božović: Korona je promenila tempo života, sada spavam do podne

0 109

Glumac Petar Božović usporio svoj pozorišni ritam. Sadašnje vanredne rutine povezao sa svojim crnogorskim poreklom i korenima. Kako bi do kraja ispoštovao „zavete“ naših starih, ustaje u podne.

I dok cela planeta stoji na nekoliko meseci, kod Božovića su se vratile davno zaboravljene navike. Iako rođen u beogradskoj opštini Zemun, nekih rutina se prisetio i odlučio da ih primeni u vreme karantina, a vezane su, kako veli, za njegovo crnogorsko poreklo i korene.

– Sadašnji način života mnogo je drugačiji od onog koji sam vodio u „normalnim okolnostima“, duže spavam, do podneva – kroz smeh, uz dozu perfidnog humora kakav samo on poseduje, istakao je za Novosti glumačka legenda.

Jedini izlazak koji trenutno ima jeste onaj na terasu, gde odradi fiskulturu, kako bi mu dan bolje počeo. Vreme koje se iznenada pojavilo kao slobodno, a koga je ranije zbog obaveza bilo manje, pokušava maksimalno sebi da podredi:

– Po dobrom starom običaju u Srba, kada se završi doručak, koji uz raskošnu trpezu sadrži i pokoju čašicu „ljute“, sa ženom Snežanom odmah kreću pregovori šta kuvati za ručak. E, tu uvek nađemo zajednički jezik.

Kada bi se gledao širok spektar Božovićevih uloga koje su ostavile dubok trag u srpskoj kinematografiji, a koje današnja omladina često prepričava, teško bi bilo izdvojiti samo jednu. Svakako je vrhunska izvedba „Žorža“ u antologijskom filmu Živka Nikolića iz 1986. godine „Ljepota poroka“ pokazala svu raskoš njegovog talenta.

– Ozbiljno sam se zahuktao u Narodnom pozorištu glumeći u antologijskim predstavama „Hasanaginica“ i „Kaligula“, imao svoj repertoar u Pozorištu na Brdu, sa komadom Željka Mijanovića „Zaustavite zemlju, hoću da siđem“, koji je moj autorski projekat, ali zbog ove situacije dalja izvođenja su, nažalost, odložena na neodređeno vreme – ističe Božović.

– Pored Beograda, imao sam zakazana gostovanja u Narodnom pozorištu u Banjaluci gde je trebalo da se pojavim u predstavi „Otac i sin“, u Cirihu, Bernu, Frankfurtu na Majni i žao mi je što je sve odjednom stalo.

Svojom pojavom, harizmom i glumačkim umećem uvek je uspevao da se izdvoji iz plejade vrhunskih glumaca koje je naša zemlja imala u prošlom veku. Svoju posebnost pokazuje i u trenutnom odabiru literature, koja se razlikuje od one koju u danima izolacije prelistava današnja mladež.

– Možda nije vreme da se sada hvatam ukoštac sa čuvenom kineskom knjigom „Ji Đing“, nastalom hiljadu godina pre nove ere, ali jesam. A, da bih do kraja ispoštovao „zavete“ naših starih, preko dana malo i odremam. U ovim trenucima, koji su za sve nas novi i nepoznati, bitno je da ljudi rade one stvari za koje ranije nisu imali vremena. Da se vrate porodici i istinskim vrednostima, ali i pročitaju dobru knjigu i urade one stvari koje im pričinjavaju zadovoljstvo.

 

 

Izvor Večernje novosti

Pošalji odgovor

Nećemo deliti tvoju email adresu.