Svet poznatih
Poznati sa poznatima

Dea Đurđević: U mojoj bolničkoj sobi nije smelo da bude suza!

N na koji se borila u najtežoj bici za život stvorio je od nje heroinu.

0 63

Voditeljka jutarnjeg programa televizije Pink Dea Đurđević preživela je stravičnu nesreću 6. februara ove godine, a način na koji se borila u najtežoj bici za život stvorio je od nje heroinu.

Danas, samo šest meseci posle udesa u kom joj je život visio o koncu, Dea radi voditeljski posao s istim žarom s kakvim ga je obavljala i pre udesa, svakodnevno odlazi na vežbe, druži se sa prijateljima i uživa u svim onim aktivnostima u kojima je to činila i pre tragedije koju je preživela.

Dea Đurđević napisala „Današnji bol je sutrašnja snaga“, pa uputila snažnu poruku! (FOTO)

„Nikada mi nije palo na pamet da ću umreti. Čak ni onda kada su mi na odeljenju intenzivne nege na VMA rekli kako možda postoji mogućnost da ću da podlegnem povredama. Tada sam rekla: „Ja ne umirem tek tako“. Premalo sam do tada živela da bih uradila sve što sam želela i planirala. Zaslužujem drugačije da umrem.“, rekla je Dea i navela kako izgleda njen prosečan dan:

„Vežbe za pokretljivost leve ruke neizostavni su deo svakog mog dana. Taj trening traje gotovo tri sata. Tome treba dodati vreme za vežbe koje samostalno radim… Međutim, nije sve baš toliko dosadno. Kada radim, ustajem u pet časova i polako se spremam da bih već u šest bila na Pinku. Emisija uglavnom traje do 11 časova. Potom zajedno pozivamo goste za naredno jutro. Mada, ja to vreme koristim za vežbe, pa odem u „Fizio tim“, gde radimo na spravama, a potom sa fizioterapeutom Milanom radim na oživljavanju i osposobljavanju moje ruke. Moje svakodnevno druženje sa „Fizio timom“ će trajati narednih godinu dana i vrlo mi je važno da mi je prijatno. Moj život je pun smeha, a to je, čini se, velika privilegija.“

Sećajući se dana provedenih u bolnici voditeljka je navela da u njenoj bolničkoj sobi nije smelo da bude suza.

„Imala sam višestruke povrede koje su bile opasne po život, a doktori sa VMA su to uspeli da saniraju i ostave me u životu. Profesor Bumbaširević je čarobnjak. On je uspeo da prišije i poveže ruku koja je bila potpuno amputirana, otkinuta, iščupana iznad lakta. Snagu sam crpela i dobijala od mojih najbližih. U mojoj bolničkoj sobi nije bilo suza. Nije smelo da ih bude. Samo mnogo smeha i šale. Sažaljenje mi je najmanje potrebno jer ja sam heroj koji je preživeo udarac autobusa, a kažu da takve povrede preživi jedna u milion. Ja sam ta. To je za radost, a ne za sažaljenje.“

Izvor Alo

Pošalji odgovor

Nećemo deliti tvoju email adresu.