Svet poznatih
Poznati sa poznatima

ŠOKANTNO? Pevač BOJAN TOMOVIĆ završio u ludnici?

Njegovi problemi sa bolešću su svima poznati

0 9.043

Poznati pevač Bojan Tomović (37) već mesecima je jedna od glavnih tema u regionu jer je prva javna ličnost na Balkanu koji je priznao da boluje od Bipolarnog poremećaja, komplikovane, doživotne psihičke bolesti.

BRUTALNI INTERVJU BOJAN TOMOVIĆ: Dva puta sam pokušao da se ubijem, ali ipak ŽELIM DA ŽIVIM! (VIDEO)

Nekada veoma popularni pevač je nakon toga priznao da se zbog bolesti razveo nakon 13 godina braka, da je 2 puta pokušao da se ubije, da ne želi nikada da ima decu jer je dokazano da je Bipolarni poremećaj nasledan, pa Bojan ne bi podneo da mu deca prolaze i muče se kao i on. Najnovija vest koja je odjeknula širom Balkana je da je Tomović zavrsio u psihijatrijskoj bolnici u Dobroti, kod Kotora u Crnoj Gori, jer su ga navodno nakon redovne kontrole psihijatri zadržali u bolnici zato što su utvrdili da je pevač suicidalan pa je preventivno završio u ludnici.

Bojan Tomovic se ovim povodom oglasio na svom fejsbuk profilu, a mi vam u originalu prenosimo njegovu izjavu :

„Ipak moram da se oglasim i DEMANTUJEM gluposti i laži. (iako sam rekao da se više neću oglašavati u vezi bolesti, ali ovo je bas OZBILJNO, a i *ebo onog ko nije reko pa poreko)

Juče do kasno u noć zvalo me nekoliko novinara sa pitanjem “Da li je istina da sam hospitalizovan u ludnicu u Dobroti, kod Kotora zbog toga što su ,nakon redovne kontrole kod psihijatra, ljekari utvrdili da sam ponovo suicidalan, pa su me preventivno hospitalizovali ??!!
NE, NIJE ISTINA GOSPODO, NITI SAM U LUDNICI, NITI SAM SUICIDALAN, NITI BLIZU KOTORA, TO MOŽETE PROVJERITI I SA BOLNICOM U DOBROTI, U KOJU NIKAD NISAM KROČIO, A KAMO LI PRISLINO BORAVIO.
I evo konačno i to da priznam, JA se jesam prije par godina SVOJEVOLJNO hospitalizovao na psihijatriji ali na B odjeljenju gdje su alkoholičari i narkomani. Ja sam se konkretno hospitalizovao zbog velikog problema sa alkoholom, jer sam pio ko nenormalan po cijeli dan i noć, pio sam toliko da sam već počeo da idem po onim malim prodavnicama, nakupujem po 3,4 “unučeta” plus pivo i pijem ispred prodavnice sa lokalnim pijancima. I mada od njih može da se čuje dosta mudrih savjeta, rečenica, zanimljivih i smiješnih anegdota koje ću u uvijek da pamtim, ipak se ne bih se opet družio sa njima. Kad sam svojevoljno došao u bolnicu, a pošto NIKADA nisam bio agresivan, a u to vrijeme ni suicidalan, imao sam dogovor sa psihijatrom da kad god poželim da me puste iz bolnice. Neću vam reći ni grad, ni državu, ni ime bolnice u kojoj sam bio, (a nisu ni Dobrota ni Laza) , zbog tog divnog psihijatra, prije svega dobrog čovjeka.
I tako sam ja svega 1 dan izdržao u bolnici jer su mi “cimeri” bili smor a i bilo je pretoplo ljeto te 2017, preko 40 stepeni u sobi, nema klima, glibava posteljina, pa nije to Splendid.

Jedan cimer se do mene upišao, drugi se ispovraćao na sred sobe, a treći je stalno išao za mnom i dosađivao mi pitanjem “Ma jesi li ti onaj pjevač Bojan Tomović”, ja velim “Nisam, samo dosta ličimo”, kompleks, bilo me sramota što sam zbog svog jebenog poroka završio tu gdje je jesam, sa sve nekakvom bijelom narukvicom oko ruke. Ja pitam onu sestru što donosi terapiju, zašto ovaj piša u krevet, a ovaj drugi povraće na sred sobe, a ona onako drsko kaze “Pa, to je ovdje normalno”.
A meni je sve što je normalno dosadno.

Ja sam “umjetnička duša” i mislio da je u ludnici poput filma “Urnebesna tragedija” ili “Sulude godine” gdje onaj dirigent što visi sa plafona diriguje a mi svi zajedno pjevamo u glas, kad ono ni Taše Tice ni Dirigenta ni barem neke sexy medicinske sestre, sve suprotno od filma. Mnogo je tužno i potresno. Cimeri su bili sve ljudi preko 50 godina, ubijeni u pojam od života i od alkohola, osim ovog dosadnog što je stalno išao zamnom i svaki čas mi tražio cigare, on je jedini bio mlađi od mene. Mada bila je ta jedna medicinska sestra, mojih godina, a drska i bezobrazna, umišljena ko da je ministarka zdravlja a ne nedo*ebana iskompleksirana baba djevojka. Ma “namirio” bi ja nju da sam ostao duže, iako je grdna i debela, al to bi bio sevap zbog onih jadnih ljudi, sigurno bi se manje drala na njih, jer je dobar *urac – mir u kući , pa čak i i ludnici, a vjerujem da ga nije vidjela bar 10 godina.
I tako, pomislim u sebi, kad sam već došao i legao u bolnički krevet, ajde nema veze, izdržaću ovo, bar će mi pomoći da se skinem sa alkohola, kad vidim, ovi moji “cimeri svaki čas izlaze neđe i sve im bude gore. Kad ono odmah pored dvorišta te bolnice, trafika i prodavnica i tu mu se oni nakupuju onih malih “čokančića” alkohola, popiju to krišom i onda se opet o jadu zabave…
Odmah pozovem psihijatra koji mi je rekao da kad god želim mogu da prekinem liječenje,oni mi daju otpusnu listu i naravno napustim bolnicu nakon samo jednog dana. Tada sam čvrsto riješio da postepeno smanjim alkohol, i tako je i bilo sve do marta 2018 kada sam potpuno prestao da pijem i od tada nisam okusio ni kap alkohola i naravno, mnogo mi je bolje. Izgleda da nažalost, nekad morate dotaći samo dno kao ja, da bi se ponovo izdigli i nastavili borbu, tamo gdje ste stali, da bi pobjedili samoga sebe, a to je najteže, izgleda.
I da ponovim : MOŽDA JA I JESAM LUD, ALI NISAM BLESAV DA SE UBIJEM!

P. S. A sad odoh da uživam u šetnji po Durmitoru, jer živci ne trpe vrućinu, a ovdje na Žabljaku je nema, ovdje je banja, inače je boravak u prirodi odličan antistres za nas živčane, bipolarne, graničare, paničare, anksiozne, depresivne, za sve nas “nenormalne” koji smo zbog onih nepregledanih i stradali sa živcima.“

Izvor svetpoznatih.rs

Pošalji odgovor

Nećemo deliti tvoju email adresu.