Svet poznatih
Poznati sa poznatima

Buran život Ingrid Bergman: Filmska diva kojoj Holivud nije oprostio što je bila žena! (FOTO+VIDEO)

31

Filmska diva Ingrid Bergman rođena je 29. avgusta 1915. godine u Stokholmu. Njen otac Justus, umetnik i fotograf, želeo je da njegova  ćerka postane operska pevačica.

Međutim, sudbina joj je namenila drugu profesiju, upravo onu koju je i sama priželjkivala – glumu.

Ingrid je odmalena govorila da će postati glumica. Često je oblačila odeću svoje prerano preminule majke koja je umrla kada je malenoj Ingrid bilo samo dve godine i u očevom studiju priređivala predstave.

Zahvaljujući svom očitom talentu, dobila je stipendiju za školu švedskog Kraljevskog dramskog teatra, istu onu koju je nekoliko godina pre nje dobila još jedna legendarna švedska filmska diva – Greta Garbo.

Nekoliko meseci kasnije Ingrid je već dobila ulogu u predstavi „Ett Brott“ što je bio pravi presedan jer su do tada sve devojke morale da završe 3 godine glumačke škole pre takvog angažmana. Tokom letnjih praznika dobila je i prvu ponudu za snimanje filma od jednog švedskog studija i odlučila je da prekine školovanje kako bi se u potpunosti posvetila karijeri.

Imala je 21 godinu kada se udala za doktora Petera Arona Lindstroma, a 1938. godine rodila je ćerku Piju. Peter i Pia ostali su u Švedskoj kada je Ingrid 1939. godine otputovala u Holivud na poziv legendarnog producenta Dejvida O. Selznika.

Tada je snimila svoj prvi film za američko tržište, „Intermezzo: A Love Story“, rimejk švedskog filma koji je napravila 1936. godine.

Prilikom prvog susreta, Selznik je odmerio 175 centimetara visoku lepoticu plavih očiju i svetlosmeđe kose i počeo da nabraja njene takozvane fizičke „mane“. Želeo je da joj promeni zube, počupa obrve, ofarba kosu…

-Niste trebali da kupite mačka u vreći. Mislila sam da ste me videli u filmu i da sam vam se svidela pa ste zato poslali agenta po mene. Sada kada ste me videli, želite da promenite sve na meni. Ako je tako, radije ne bih snimala film“, rekla mu je tada Ingrid.

Selznik je bio šokiran, ali i prijatno iznenađen njenim odgovorom.

„Imam ideju toliko jednostavnu da je još niko u Holivudu nije isprobao. Ništa na tebi neće biti popravljeno. Ništa neće biti promenjeno. Bićeš prva prirodna glumica“, oduševljeno je potom rekao producent.

Kada je sledeće jutro sela u stolicu ispred šminkera koji su zabrinuto konstatovali kako ima i neke bore koje bi trebalo popuniti, Selznik je počeo da viče: „Nećete iščupati jednu dlaku i jednu vlas s nje. Ništa nećete napraviti!“

Njegova „formula“ pokazala se dobitnom. „Intermezzo: A Love Story“ postao je hit, a Ingrid se preko noći pretvorila u veliku zvezdu.

Svi koji se nakon tog ostvarenja nisu zaljubili u nju, „pali“ su pred njenim talentom nakon uloge u kultnom filmu „Casablanca“.

Romantična drama reditelja Majkla Kurtiza u kojoj je glumila sa Hemfrijem Bogartom premijerno je prikazana 1942. godine.

„Napravila sam puno filmova koji su bili mnogo važniji, ali ljudi samo žele da razgovaraju o onom s Bogartom“, komentarisala je jednom prilikom film koji ju je pretvorio u filmsku ikonu.

View this post on Instagram

There was no hope of lovers Rick and Ilsa ending up together in 1943’s beloved classic “Casablanca”. Though screenwriters considered the idea, the Production Code would not allow a depiction of a female character leaving her husband for another man. Knowing that a happy ending for the lovers would never pass the censors, the task for the writers became how to effectively orchestrate Ilsa leaving Casablanca with her husband. Of the ending, screenwriter Casey Robinson said, “[The ending of the film] set up for a swell twist when Rick sends her away on the plane with [her husband]…in doing so, he is not just solving a love triangle. He is forcing the girl to live up to the idealism of her nature, forcing her to carry on with the work that in these days is far more important than the love of two little people." . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . #casablanca #humphreybogart #ingridbergman #oldhollywood #oldhollywoodfans #oldhollywoodstars #classichollywoodfilmstars #classichollywood #vintage #vintagehollywood #classicmovie #classicmovies #movies #movie #film #films #moviehistory #movietrivia #moviegram #moviegeek

A post shared by 𝗧𝗵𝗲 𝗣𝗶𝗰𝘁𝘂𝗿𝗲𝘀 𝗚𝗼𝘁 𝗦𝗺𝗮𝗹𝗹 (@thepicturesgotsmall) on

Film „For Whom The Bell Tolls“ doneo joj je prvu nominaciju za Oskara. Prestižnu nagradu prvi put je osvojila 1944. za ulogu u filmu „Gaslight“ reditelja Džordža Cukora.

BURAN PRIVATNI ŽIVOT NAOKO HLADNE SKANDINAVKE

Snimanje filma „Stromboli“ reditelja Roberta Roselinija okrenulo joj je život naopačke. Iako je bila u braku s Peterom, Ingrid se zaljubila u takođe oženjenog Roselinija i par je na setu započeo aferu.

Holivud je ostao zaprepaćten kada se saznalo da je Ingrid trudna s Roselinijevim detetom, a jedan američki senator zbog toga ju je prozvao „moćnim uticajem zla“. Iako su njenim muškim kolegama tolerisali preljubničke afere i vanbračnu decu, ona je zbog toga stavljena na stub srama samo zato što je bila – žena.

Glumica se usled skandala vratila u Evropu gde je 1950. godine rodila sina Roberta. Nedelju dana nakon porođaja razvela se od Petera i potom udala za Roselinija. Dve godine kasnije rodila je bliznakinje Izotu i Izabelu.

Bračna sreća nije dugo potrajala. Ljubomorni Roselini nije želeo da Ingrid radi s drugim rediteljima i zahtevao je da stalno bude kod kuće. Filmovi koje su zajedno snimali nisu postizali veliki uspeh i Ingrid je postala nezadovoljna. Usledile su brojne i žestoke svađe. Slavni reditelj se 1957. godine upustio u aferu s indijskom glumicom Sonali Dasgupta i nedugo nakon toga razveo se od Ingrid.

Filmska diva nije dugo tugovala zbog kraha drugog braka. Zaljubila se u preduzetnika Larsa Šmita, svog sunarodnika iz bogate švedske porodice i 1958. godine udala se za njega. U braku su proveli dve decenije i razveli se 1975. godine.

Naoko hladna i rezervisana, u skladu s reputacijom Skandinavaca, Ingrid je ipak bila na glasu kao ambiciozna žena koja tačno zna što želi. Titula preljubnice i razaračice domova koju su joj dali američki mediji nije je sprečila da se ipak vrati u Holivud koji su u međuvremenu potresli mnogi drugi skandali pa njena afera s Roselinijem više nikoga nije ni zanimala.

Trijumfalni povratak ulepšao je Oskar za glavnu žensku ulogu u filmu „Anastasia“, a treći prestižni zlatni kip osvojila je 1975. godine za najbolju sporednu žensku ulogu u filmu „Murder On The Oriend Express“.

„Ne žalim ni za čim. Da sam brinula o tome šta će ljudi reći, ne bih živela svoj život tako kako sam ga živela“, rekla je filmska ikona koja je preminula na svoj rođendan 1982. godine, nakon dugogodišnje borbe s rakom dojke.

izvor: stilkurir

Comments are closed, but trackbacks and pingbacks are open.